Njih nikada neće zaboraviti!
Zorica Brunclik gostovala je sinoć sa suprugom Miroljubom Aranđelovićem Kemišem u emisiji “Amidži šou”, gde je otvoreno govorila o teškom zdravstvenom periodu kroz koji je prošla, kao i o oporavku koji je usledio nakon komplikacija.
Nakon što je detaljno objasnila s kakvim se problemima suočila, pevačica se posebno osvrnula na podršku koju je dobila od kolega i prijatelja tokom najtežih dana.
– Ja stvarno moram da zahvalim svim kolegama! Kolege, pola planete, ali vidi, uopšte nije… Kolege s kojima nisam kafu popila, malo se družila, kandidati iz “Pinkovih zvezda” koji nisu moji… Toliko je to molitvi, svima zahvaljujem od srca. Mnogo je bilo molitvi, mnogo, mnogo, mnogo – rekla je Zorica Brunclik.
Zatim je istakla i koleginice koje su joj, kako kaže, bile najveća podrška i koje su redovno brinule o njenom stanju.
– Jedino što moram da spomenem obavezno, da ih istaknem, su Lepa Lukić i Zorica Marković. Lepa Lukić je baš svaki dan zvala! I Ana Bekuta isto – dodala je pevačica u emisiji Ognjena Amidžića.
Zorica je naglasila da se sada oseća bolje i da je najteži period iza nje, ali nije krila koliko je situacija bila ozbiljna.
– Sad sam dobro, nema razloga da ne budem dobro. Bila je vrlo zeznuta situacija, divertikuloza debelog creva. Ja to nisam doživljavala ozbiljno, naučila sam te neke izraze posle ovoliko meseci u bolnici – rekla je ona u emisiju “Amidži šou”, pa otkrila detalje bolesti:
– To znači da ti se upali debelog creva i izađe balon koji se puni raznim prljavštinama i to se onda zapuši i to ako pukne… Daleko bilo. Rekao bog: “Nisi još za mene, treba da ostaneš tu, vrati se.” Ja sam imala dve faze lečenje.
Pevačica je zatim opisala i tok lečenja i boravak u bolnici.
– Prvo sam ležala u bolnici “Dr Dragiša Mišović”, u drugoj fazi sam bila u Kliničkom centru. Svaki dan me zove doktor i dalje i pita da li sam dobro. Jedan fizioterapeut mi je kuvao paradajz-čorbu, ispunio mi je želju. A ja sam tražila prazan burek i svi su mi se smejali. Nisu me pustili da jedem – rekla je pevačica.
