Majka Aleksandre Nikolić, Milosava Pravilić, večeras se uselila u Belu kuću i odmah napravila opšti karambol. Ona se obratila pojedninim cimerima i razgovarala sa svojom ćerkom.
– Kariću, veliki pozdrav za tebe, samo da izađem na kraj sa ovim folirantom. Aneli, sa tobom neću da se svađam i da te napadam jer imamo zajedničku prijateljicu jako dobru. Ja sam tebi oprostila jer si njemu držala stranu. Opraštam ti samo zbog te jedne osobe – govorila je Milosava.
– Ja nikome ne držim stranu – rekla je Aneli.
– Eto tebi Milovan, ona(Sofija) je zmija sa dve glave, j*bo te on. Đedović mi se ne sviđa jer se izvlači, ali ja ne mogu da mrzim – rekla je Milosava.
– Šta ja kažem za Aleksandru? Je l’ je pljujem? – pitao je Đedović.
– Pa svakoga… Ovo su mladi ljudi, pa ajde da čujemo naš starije. Mladim devojkama ništa ne treba da se zamera. Ne treba decu da napadamo i vređamo k*ravele. Nije ni ova moja sjajna, ne zna da pusti – govorila je ona.
– Je l’ si gledala sinoć zeta? Kakav je bio? Da li je ispoštovao Aleksandru? – pitao je Marko.
– On nju voli, ja to znam. S*ks ovo ono, pa j*bem mu mater… Neko i od 100 godina se j*be, a oni mladi – dodala je Milosava.
– Je l’ dolazio tamo Gastoz u kuću? – pitao je Marko.
– Nije. Ta kuća je trajala možda godinu dana. Ja držim dva kafića, imam tezgu na pijaci. Ja sam radila pet i šest poslova, penziju sam iz kancelarije stekla – odgovorila je Milosava.
– Je l’ ga ostavila žena? – pitao je Ivan.
– Jeste, ostavila ga je – odgovorila je ona.
